|
         |
 |
Ne sećam se gore gljivarske sezone od pošle 2012. Ne sećam se gore godine za šume i useve. Više puta je rečeno, a iskustvo je potvrdilo da se posledice suše i visokih temperatura pojave tek u proleće sledeće godine. Tako se na žalost desilo i ovoga puta. U prvim obilascima, meni najbliže šume, a to je park Šumarice, primetio sam neuobičajeno veliki broj potpuno osušenog drveća. Prednjačili su crni bor i smreka. Na pojedinim mestima celi šumarci crnog bora su potpuno izgubili životnu zelenu boju. Smreka pati već godinama, a prošla ju je dotukla. Ono malo smreka u životu, izgleda jadno i bolesno. Gruba procena govori da je park Šumarice izgubio oko 20tak procenata četinara. Žalosno je što se svake godine u parku primeti i seča zdravih, velikih hrastova (obično desetinu godišnje), a mladi hrastovi odavno ne liče na sebe i ne mogu nadoknaditi seču. Kako je više puta rečeno, ti mladi hrastovi, u vidu badnjaka predstavljaju objekat pustošenja, početkom januara svake godine (što je veći badnjak, veća je i vera, misle neki). Tradicija je da se poštuje ali i da se prilagođava realnom okruženju i uslovima. Nikada mi neće biti jasno kakvo bogougodno delo čini seča mladog stabla u tuđoj šumi (valjda se to zove krađa). |
Prinudna seča suvih stabala crnog bora u Šumaricama.
|
|
Prolazim parkom, prostorima gde je u više navrata Gljivarsko društvo Šumadije čistilo smeće. Smeća je još i više nego što je bilo pre naših akcija. Očigledno da ove akcije stimulišu one koji bacaju (ili zaboravljaju) smeće po parku. Sve govori da je rešenje ovoga problema u drugačijem pristupu. Na mnogim fotografijama, koje uradim u prirodi, tek naknadno, na računaru ugledam kakvu kesu ili bocu u kadru. Fokusiran na gljivu zaboravim da očistim đubre.
|
Pojedini beli borovi su se takođe osušili.
|
|
Bilo kako bilo, radujem se novom proleću, kišama koje zalečiše velike pukotine u zemlji, prvim gljivama. Nekako je početak gljivarske sezone prilično predvidljiv: prvo kreću češke smrčkovice (Verpa bohemica), a iza njih manje više istovremeno smrčci i smrčice, đurđevače i rudnjače. Naravno, tu negde čeka i martovka, koju je uvek teško uloviti na novim staništima. Protekle zime bilo je manje snega, više kiše, nije bilo jako niskih temperatura ali ni onih preuranjenih visokih. Sve je to pogodovalo prvim gljivama, pa se tako češka pojavi u više velikih, spojenih talasa. Stelja ispod lipa i jasena joj izgleda savršeno odgovara pa je tako ima puno po Šumaricama, naravno kada vreme to dozvoli.
|
Češka smrčkovica, početak aprila je bilo njeno vreme.
|
|
Češku u parku dugo niko nije brao, međutim poslednje dve, tri godine pojaviše se berači, koji temeljno isčeprkaju svaki ukazani šešir, ove inače drugde retke gljive. Ta sistematičnost je išla dotle, da često nisam imao prilike ni da fotografišem po koji preostali primerak, jer ih jednostavno nije ni bilo. Iako je češka već poodavno gljiva koja se ne smatra jestivom (zabeleženi su brojni slučajevi trovanja, naročito pri konzumiranju većih količina ove gljive), jedni je jedu, a drugi je (što je novina) prodaju na tržnici kao smrčak. Posebna je priča šta se sve od gljiva iz prirode proteklih nekoliko meseci prodavalo u Kragujevcu. Jednom rečju kazano, svašta. Zanimljivo je da u razgovoru sa gljivama otrovanim, retko ćete sresti gljivarske neznalice (po sopstvenom ubeđenju).
|
Evo žute češke smrčkovice.
|
|
Klečim, nameštam se da uslikam napupelu češku, kada se iza mene pojaviše keso-šušteći zvukovi. Dve gospođe, potegle sa sasvim drugog kraja grada, da u parku beru češku (one kažu smrčke). U stvari brale su pola češku, pola koničnu (V.conica ili V.digitaliformis), koja je još problematičnija za jelo. Kažem ja, to nije za jelo, to je problematično, otrovno. Kako, kada se ovo prodaje na pijaci, čuh logičan odgovor-pitanje. Ne mogu ovo zasigurno tvrditi ali mi iskustvo kazuje, da se većina prodavaca šumskih gljiva, nikada nije usudila da ih proba. Pošto su dotične gospođe, više puta posećivale našu izložbu gljiva, moj autoritet naglo skoči. Osluškujući kako crv sumnje menja mišljenje, čuh rečenicu, jaoj, ja ovo ne smem da pržim deci. Strašno, prvi put brana gljiva, ova što liči na onu sa pijace, servira se rođenoj deci. Ne mogu da se ne prisetim događaja, kada je negde u šumi, lokalna seljanka videla članove društva da beru busenastu rudnjaču (A.bohusii). Posle nekoliko dana, ista ta žena se pojavila na tržnici, nudeći njoj nepoznate gljive lakovernim kupcima (što bi neko rekao, usvajanje novih znanja).
|
Pronaći martovku (Hygrophorus marzuolus) je istinski doživljaj.
|
|
Ispod žbuna trnjina, nalazim krupne konične smrčkovice. Što bi se reklo, nekako su pretekle kombajnere. Čučim, klečim, nameštam se, krpelj mi mili po rukavu (njega ću kasnije da zbrinem), guram objektiv među grane. Glavu mi bodu trnovi, osećam vlagu na kolenu, guram ramenom žbun da ujednačim senku. Jednom rečju, prilično neobična-obična situacija. Mnogi krupniji primerci konične smrčkovice pokazuju sklonost ka boranju šešira, pa tako pojedina plodonosna tala baš liče na češku. A te češke je početkom aprila bilo u izobilju, sitne i krupne, smeđe i žute, prava izložba. Na žalost na mikro-lokaciji gde nalazim koničnog smrčka, zatekao sam samo jedan primerak, iako sam zbog povoljnog vremena očekivao mnogo više. Moguće je da su i oni završili u kesama zajedno sa smrčkovicama. Na pojedinim mestima berači cvikaju šešire češke, drške ih ne zanimaju. Konzumirao sam priličan broj različitih vrsta gljiva (odavno se više ne trkam sa samim sobom) ali bi od askomiceta preporučio samo smrčke i tartufe.
|
Spektakularna gljiva, veliki hrčak (Gyromitra gigas) voli blizinu panjeva.
|
|
Posebnu priču, može da ispriča šumska stelja u Šumaricama. Svakog ranog proleća velike površine bivaju zguljene u potrazi za humusom. Bale lišća i iglica ostaju na gomili da svedoče o ovoj parkovskoj, prolećnoj aktivnosti. Sa druge strane tu su i misteriozne, negde češće, negde ređe, četvrtaste rupe u zemlji, otprilike dubine ašova. Da li to meni nepoznati tartufari sa psom (ili možda bez) pretražuju teren. Pretpostavljam zbog pozicije i sastava šume da u parku svakako ima letnjeg tartufa (T.aestivum). Otkopana zemlja nije vraćena, pa teren izgleda kao bojno polje posle artiljerijske pripreme. Naravno tu je i sveprisutno đubre, raštrkano-izletničko, periodično-kumulativno, belotehničko ili žbunje kesama (znalački) nakićeno. Neprekidno se borimo kao deo društva protiv ovakvog ponašanja ali ponekad mi se čini da šamaramo fliper kuglicu, koja će kad tad opet propasti kroz kapiju. Ako se ta kapija uskoro ne zatvori, ponestaće nam žetona.
|
Konični smrčak (Morchella conica), u okolini Kragujevca ovo je veoma retka gljiva.
|
|
Na jednom od ranih izleta na Rudnik, u bukovoj krečnjačkoj šumi nailazim na matrovku. Kakav uzvišeni trenutak. Iako smo otkrili desetak njenih staništa, susret sa ovim majstorom sakrivanja, uvek će biti poseban. Pozicija je prilično strma, vlažno je, oko mene se gegaju daždevnjaci, a ja umalo ne nagazih krastaču. Nekako se sve mrda oko mene, migolji. Okupljeni oko panjeva, pomaljaju se veliki hrčci. Obično ih nalazimo na višim pozicijama među leskama ali ova bukova šuma im očigledno prija. O, kako je lepo u šumi, nabrao bih malo sremuša ali mi je supruga zabranila. Kaže loše utiče na komunikaciju.
|
Svakog ranaog proleća obraduje me čupava rupičarka (Polyporus arcularius).
|
|
Trudim se da iskoristim svaki trenutak gljivarskog vremena, jer ako se opet usija vrela, suva plotna nadolazećeg vremena, biće mi sigurno žao propuštenog, veoma.
|
|
|
